Нушић у мом граду

     Сплетом околности завршио сам у Ужицу.

     Сив град, сиви људи. Сви гледају ка тлу док им потиљке купа прљава киша. Сви гледају ка тлу, као да не желе да виде сивило над градом које називају дан. Као да знају да има нечег бољег иза брда, али као да не могу да их пређу.

    И док седим у локалној кафани и испијам последњи гутљај турске кафе и низ грло ми клизи талог, и онај горки, храпави укус који сам осетио, тај укус је једини начин да лако опишем овај град.

    Можда је то само до мене, можда неки људи воле талог, можда им баш прија нечист ваздух, можда баш уживају у магли.

 

Вукадин Филиповић VIII1