О школи

Основна школа „Нада Матић“ у Ужицу је централна градска школа у чијем саставу ради и осморазредно Издвојено одељење у Гостиници.

Школу тренутно похађа 807 ученика, од тога 762 у матичној школи и 45 у издвојеном одељењу. Рад матичне школе са 29 одељења редовне наставе, 2 специјална одељења за децу са тешкоћама у развоју, 3 предшколске групе и 2 групе у продуженом боравку одвија се у две смене. У Издвојеном одељењу у Гостиници са 5 одељења редовне наставе (oд тога 2 комбинована одељења у разредној настави) и једном предшколском групом, настава се одвија само у преподневној смени. У школи су тренутно запослена 63 наставника.

У својој шездестогодишњој историји Школа је остварила запажене и вредне резултате у свим наставним областима и на свим нивоима такмичења. Створила је имиџ добре и успешне школе који се труди да очува и данас. Оно чиме се Школа посебно поноси јесу високи потенцијали ученика и наставног кадра, њихова многострука интересовања и креативност, сарадња са родитељима, спремност наставника за усавршавање и отвореност за иновације, као руководство и Школски одбор који препознају потребе Школе. 

У наредном периоду жеља нам је да побољшамо и унапредимо наставу кроз бољу организацију наставног процеса, што подразумева осавремењивање простора за рад и наставних средстава, осавремењивање метода и техника учења; да ојачамо сарадничке односе на релацији ученик-наставник-родитељ; да подстакнемо толеранцију и уградимо добру комуникацију у свакодневни живот школе; да школа буде место сталног афирмисања образовних и моралних вредности.

Историјат школе

Основна школа „Нада Матић“ у Ужицу основана је реорганизацијом школа у граду у јулу 1955. године и ради од 1. септембра 1955. године, од када носи име Наде Матић, народног хероја. Школа је најпре почела да ради у гимназијској згради, а од 1963. године изграђена је нова зграда школе. Једно време у саставу ове школе била је четвороразредна основна школа у Севојну, која се потом издвојила и наставила као самостална школа. Од почетка 1973. године у саставу ове школе је издвојено одељење у Гостиници. Средином 1975. године, заједно с одељењем у Гостиници, имала је 42 одељења са 1 315 ученика и 55 наставника. Данас школа, укључујући и издвојено одељење у Гостиници, има 813 ученика распоређених у 34 одељења и 84 наставника. Из њених клупа, током протеклих година, изашле су читаве генерације вредних и поштених људи, од којих је и велики број оних који су достигли врхунац у свом послу. Посебно треба истаћи чињеницу да смо 2012. године од стране Министарства просвете и науке и Завода за вредновање квалитета рада установа проглашени за једну од најбољих школа у Србији, као и да смо 2012. године добитници Плакете Града Ужица за укупан допринос развоја образовања и васпитања.

            

Ужице - наш град

   

Ужице се у писаним документима под тим именом први пут помиње 9. октобра 1329. године, у једној задужници из дубровачке канцеларије, мада неки историчари препознају Ужице у повељи византијског цара Василија II из 1020. године, где се у списку места Београдске епископије помиње насеље под називом Омцон. Трагови људског живота откривени на више локација у овом крају потичу још из неолита (5.500 г.п.н.е.). За Ужице се тврди да је варош келтског порекла, старо око 20 векова. И из римског и византијског периода овде су пронађени трагови развијених насеља.

У средњовековној Србији , за време династије Немањића (XII-XIV века), у овом крају су познате великашке породице Растислалића,  Војиновића и Алтомановића. Моћног Николу Алтомановића срушио је кнез Лазар, уз помоћ босанског краља Твртка, отприлике 1373. године. После пада Србије под турску власт 1459.године, Ужице се у турским земљишним књигама помиње 1476. као село, али у XVI веку доживљава брзи успон. Када га је 1664. године посетио турски путописац Евлија Челебија имао је одлике развијеног града, са око 5000 кућа и 15 000 становника. Ужице је од Турака први пут ослобођено у Првом српском устанку 1805. па 1807.године, а турско становништво потпуно га напустило 1862.године, после великог пожара у коме је изгорео цео турски део вароши. Од тада ново српско становноштво гради свој нови град.

У Ужицу су прва редовна основна школа и гимназија почеле да раде 1839. године, пошта-1841, болница-1853, читалиште 1856. А 1866. године Ужице се и званично сврстава међу вароши у Србији. Генерални регулациони план "окружне вароши Ужице" завршен је 1891. (први потиче из 1863.), а струја је уведена врло рано 1900.-е а телефон 1904.-е.У лето 1912. године Ужице је железничком пругом повезано са Београдом. Свему томе основа је развијено занатство и трговина. Још у другој половини XVI века овде живи трговачка колонија Дубровчана, о чему има података у дубровачком архиву. А већ 70-тих година прошлог века почиње индустријска производња (чоје, ћебади, коже...)

Два светска рата значе и за Ужице године страдања и назадовања. Али  XX век доноси Ужицу солидну развијеност, индустријализацију, урбанизацију и велики прилив становништва.

Ужице је данас модеран град, један од макрорегионалних центара Србије, највећи град и административни центар западне Србије (Златиборски округ). Општина Ужице заузима територију од 667 квадратних километар са 41 насељем.

 

      

У привреди, ванпривреди регистровано је преко 2 000  предузећа у друштвеној, државној и приватној својини.