Учионица пуна као кошница,
а испред свих наша учитељица,
смешка се и гледа.
У једном оку види се сјај,
а у другом као да пише:
„Дошао је крај!“
И они насмејани
данас мирно седе,
и чује се мува у лету.
Образи наши бледе
и сви осећамо сету.
„Будите добри,
учите вредно“,
глас учитељице
милује нас медно.
Упијамо сваку реч коју добро познајемо:
„Данас, децо, ми се растајемо“.
Звоно нас трже.
И звони, звони као најтачнији сатић.
Ово је звоно, звоно за збогом
четвртацима школе „Нада Матић“.
И првог септембра бићемо ђаци,
али не четвртаци већ петаци,
А наша драга учитељица
биће другој деци пријатељица.
И учиће их да воле лепоту,
Да се радују школи и животу,
да је у другарству и знању спас,
као што је учила нас.
Теодора Вуловић IV4