Увек тежимо ка најбољим стварима. Маштамо, сањамо, размишљамо о најбољем животу и најлепшој будућности.
Не желим да звучим као песимиста, али се на нашем путу увек могу наћи препреке и потешкоће, а тога морамо бити свесни.
Вероватно сам у очима одраслих и многих вршњака, само обична девојчица која учи, машта и игра се. У суштини то и јесам.И даље сам мала мамина маза, бакина и декина мезимица коју су размазили до свемира. Али из дана у дан се полако осамостаљујем и растем - како физички, тако и психички. Почињем зрелије да размишљам. Многе навике се мењају, а моји снови и циљеви остају исти. Првенствено бих желела да постанем бољи човек, јер је у овом данашњем свету, у овој суровој реалности, то вероватно најтежи посао. Све више има особа нечистог морала и образа, који и поред тога иду уздигнуте главе без имало стида и срама. Волела бих да се издвојим, а не да се уклапам по том шаблону. Иако нећемо живети у савршеном свету, свеједно бих волела да оснујем своју породицу, да ширим своје видике, истражујем и побољшавам своје могућности, а да једном променим свет. Желим да постанем академик, филозоф, научник, да причам више језика. Доказаћу својој породици и другим особама да нимало нису погрешили што су веровали у мене. Исто тако бих волела да будем понос и прошлим и будућим генерацијама. Знам да ћу постати изврстан писац, песник, сликар наравно уз доста труда и муке. Потрудићу се да останем дете у души. Један од циљева ми је да докажем свету колико је у ствари живот леп када сањамо своје снове и живимо за њих.
"Прави победници су људи који никада не одустају, а људи који одустају никад не побеђују!"
Задатак ученице Анастасије Продановић, VI4
2015/2016.
