Памте га наше баке и деке, маме и тате, тетке. Да ли је било иједног студента који је из великог града дошао у наше мало место, а да није прво свратио код њега? Прво на лепињу, код Шуљаге.
И ми ученици III1 настављамо традицију. У оквиру предмета народна традиција били смо његови гости. Уводио нас је у тајне свог заната. Брашно, тесто, вруће лепиње. А тек наши специјалитети! Плетенице, кифле, ђевреци… Мирише. Све се топи у устима, а ми уживамо у сваком залогају.
Никада слађе нисмо јели. Можда зато што смо заједно, а можда и зато што смо код Шуљаге.
Comments are closed