БОРАВАК НАШЕ УЧЕНИЦЕ У ИСТРАЖИВАЧКОЈ СТАНИЦИ „ПЕТНИЦА“

2017petnica

У Истраживачкој станици „Петница“, као полазник Летње научне школе, наша ученица, Анђела Продановић, боравила јеод 25. септембра до 8. октобра 2017. године.
Прочитајте њено искуство.

Истраживачка станица „Петница“ је самостална и независна институција која се бави развојем научне писмености, културе и образовања. Летња научна школа је вишедисциплинарни програм у ИСП за ученике осмог разреда. Намењена је онима који показују изразито велику склоност и заинтересованост за науку и истраживачки рад, самосталност и самоиницијативност у раду, који могу да прате програм који је интензивнији и на знатно вишем нивоу од школског, али и онима који су креативни, слободни у комуникацији и способни да проведу две седмице у новом и другачијем окружењу, са људима које виде први пут у животу.

Програм у коме сам учествовала водили су др Александра Алорић, физичар, математичар и феминисткиња, и Лазар Бојичић, лингвиста и мрзитељ слане плазме, чоко смокија и правописа. Обоје су изузетни стручњаци у својим пољима рада, али веома добро познају и материју других научних дисциплина.

Поред њих, са нама су ове две седмице провели и сарадници. На ЛНШ-у сарадници су најчешће ученици треће или четврте године средње школе или прве и друге године факултета и редовни су полазници семинара у Петници. Промениле су нам се две групе сарадника и у сваком тренутку их је било око двадесет,  јер увек је био бар по један сарадник са сваког семинара. Они су нам, између осталог, били и ментори за семинарске радове које смо писали и презентовали на крају боравка. Као Сашка и Лазар, и они су се увек  дружили сa нама, причали и помагали нам.

Нас, полазника ЛНШ-а, било је око осамдесет, сви са различитим интересовањима и из различитих делова Србије. Дружили смо се и атмосфера је увек била на завидном нивоу. Иако сви имамо другачија интересовања, одмах смо се „скапирали“ и причали смо о свему једни с другима. Искрено, делује ми као да те људе познајем цео живот, иако их, заправо, знам нешто више од месец дана. Слободно могу да кажем да су сви они јединствене, посебне и фасцинатне особе и да су они будућност за коју би требало да се залажемо.

Што се саме дневне рутине за време ЛНШ-а тиче, наставног дела смо имали, отприлике, по десет сати дневно. Тај део су чинила предавања, лабораторијске вежбе, радионице и слично.

Факултетски професори и веома образовани и утицајни људи у свету науке држали су нам  предавања која су имала класичне називе, као Еволуција“, али и несвакидашње, попут Колико једнорога може да стане на врх чачкалице?“. Морам да напоменем да предавања нису као часови у школи, већ је највећи део предавања биo у виду дискусија и свако од нас је слободно могао да изнесе своје мишљење. Мислим да је веома важно то што у Петници ништа није уштогљено“ као у школама и што смо могли да се понашамо слободније. На пример, сарадници, руководиоци и највећи број предавача забранили су нам да им персирамо, а они предавачи који нису поменули ту тему, они су и нама персирали. Сматрам да је веома „кул” то што нико није имао потребу да истиче свој ауторитет и што су се сви, у свим аспектима, опходили према нама као једнакима. Такође, правила се не фокусирају на неке ситнице као у школи; нпр. није забрањено користити телефон за време предавања, можемо да изађемо до тоалета или да се јавимо на телефон у било ком тренутку, а да не питамо за дозволу и слично. Са друге стране, правила су веома строга, и озбиљно се кажњава њихово кршење, без изузетака (било какав облик насиља се кажњава, често и избацивањем са семинара). Сва предавања су била веома интересантна, чак и она за која сам била убеђена да ће бити незанимљива.

Лабораторијске вежбе су нам држали срадници и имали смо их из различитих научних дисциплина, као што су: археологија, физика, биологија, геологија и слично.

Многи сматрају да је ИСП школа, али се ја не бих сложила с тим. У Петници вас нико не пропитује за оцену и није важно колико сте запамтили на предавањима. Битно је да критички размишљате, да будете иновативни и самостални.

Ове две седмице у ИСП су мени, која желим да се у будућности бавим науком, била од изузетног значаја, али мислим да су биле и веома важне за моје сазревање и одрастање. Никад нисам била претерано друштвена и сви су ме увек сматрали другачијом и штребером“, па сам захвална што сам добила ову прилику, јер сам упознала људе попут себе и стекла неке од најбољих пријатеља које сам икада имала. ЛНШ сврставам у најлепших четрнаест дана свог живота, у једно незаборавно искуство.

Искрено се надам да сам заинтересовала неке од вас за Петницу. Ако било ко има нека питања или жели да сазна више о ИСП и пријављивању за програме, може ми се слободно обратити или путем друштвених мрежа или уживо, а можете и посетити званични сајт Истраживачке станице „Петница“  (http://petnica.rs/).

 

                                                          Aнђела Продановић VIII3