Два века „Српског рјечника“ (1818-2018)

Поводом Међународног дана матерњег језика, угледним тематским часом, којим смо објединили различите облике образовно-васпитног рада (додатну наставу, литерарну, драмско-рецитаторску и библиотечку секцију), 26.фебруара, обележили смо у школској библиотеци један велики и значајан јубилеј за наш матерњи језик – два века од првог издања Српског рјечника.

Организација уједињених нација (њен сектор за образовање, науку и културу – УНЕСКО), прогласио је 21. фебруар Даном матерњег језика, који се од 2000. године обележава широм планете. Основни циљ обележавања је да се подигне свест о матерњем језику и значају мултилингвизма и културалне различитости.

Ове године навршава се и двеста година од првог издања Српског рјечника, једног од најзначајнијих дела српске културе, јер у њему су постављени темељи језичке и правописне реформе језика којим и данас говоримо. Објавио га је је Вук Стефановић Караџић, 1818. године у Бечу.

О животу и раду Вука Стефановића Караџића, као и о историјату и настанку Вуковог Рјечника говорили су ученици одељења 8/3 (Вито Којадиновић, Игор Николић, Павле Благојевић, Алекса Вукадиновић, Дарија Петровић, Ђурђина Радoшевић, Ђурђина Рогић и Лена Биљић), дајући осврт на структуру Рјечника, Вукове сараднике, начин прикупљања идејних решења за обележавање „Вукових слова“ којима је спроведено иделано лингвистичко начело: један глас – једно слово. Упознали су нас и са пријемом Рјечника у тадашњој културној јавности.

Након тога чланови драмско-рецитаторске секције извели су драматизацију једног дела текста Јована Алексића „Прича о Вуку“, који се односи на период настанка Рјечника. Видели смо на сцени Вука, Јернеја Копитара, Лукијана Мушицког, Ђуру Даничића, Бранка Радичевића, Вукову супругу Ану и ћерку Мину Караџић. Обучени у костиме из тог времена, како би што верније представили изглед ових значајних личности прве половине 19. века, улоге су нам верно дочарали: Марко Дрндаревић 6/4, Андреј Милутиновић 6/4, Александар Виторовић 7/4 и Лазар Јаковљевић, Урош Шестовић, Катарина Михаиловић и Исидора Милошевић, ученици 8/4.

Ученици литерарне секције бавили су се вокабуларом Рјечника, групишући речи у шира значењска поља и бавећи се променом значења и употребе неких речи данас у односу на Вуково време и језичку стварност 19. века. Ученице 7/1 Уна Беловуковић, Миона Тешовић, Вања Бојић, Емилија Станковић и Ана Илић добиле су задатак да се у оквиру тематске радионице упознају са критичким издањем Вукових дела (Просвета, Београд, 1964) и истраже део научног апарата који се односи на вокабулар Рјечника. На састанцима литерарне секције ученице су радиле у малим групама и паровима, у оквиру следећих истраживажких задатака:

-         значење речи у односу на сфере употребе;

-         промена значења речи кроз време.

У оквиру сваког малог тима, ученице су резултате свог истраживања изнеле на састанцима секције и у разговору са наставницом, као и у међусобној дискусији, разјасниле су недоумице и тешкоће у разумевању са којима су се током рада сусретале. Креирале су текст којим ће представити своје истраживање и осмислиле начин излагања и презентовања. Своје истраживање представиле су путем паноа и предавачког излагања.

Лана Ковачевић, Катарина Јараковић, Ања Лугић, Вања Аћимовић, Мина Миловић и Николина Даниловић, ученице 8/1, даље су разрадиле ову области и издвојиле неке фолклорне одреднице, које у својим објашњењима представљају слику народног живота и остављају важно сведочанство о обичајима и веровањима српског народа (Васкрс, Ђурђевдан, Ивањдан).

Невена Гачић и Анђела Несторовић 6/4, Марија Стојић и Милица Ћосић 7/2, чланице библиотечеке секције, припремиле су из фонда наше библиотеке изложбу речника српског језика од Вука до данас и одредницама везаним за поједина издања дале увид у развој наше лексикографије. 

Час је завршен речима нашег филозофа и писца Радомира Констатиновића: „Вуков Рјечник је моћнији од најмоћније траве расковника: он отвара врата светова који су говорили нашим језиком, пре нас. Његов Рјечник је наше сећање и памћење. У свакој речи крије се по један свет; зато он може да се чита као свака књига, из странице у страницу, и реч по реч, али може да се чита тамо где вам прст падне или где се књига сама отвори“.

Усвајање знања о настанку и значају Српског рјечника, упознавање са његовим садржајем, овладавање техником истраживачког рада, јачање сарадничких односа у тимском и партнерском раду, промовисање језичке културе и коришћења речника били су циљеви овог тематског часа, чија је специфичност у обједињавању резултата истраживачког рада и других активности из различитих облика образовно-васпитног рада – додатне наставе, литерарне, драмско-рецитаторске и библиотечке секције.

Час су реализовале Снежана Цветковић, Данијела Илић Мићовић, Биљана Стефановић, Биљана Радељић и Биљана Ваљаревић, професорке српског језика и књижевности.

Снежана Цветковић, Данијела Илић Мићовић