Основна школа „Нада Матић" Ужице

Сарадња са Народном библиотеком Ужице

Поводом обележавања 160 година од почетка рада Народне библиотеке Ужице и 50 година од оснивања одељења за децу, а у циљу промовисањачитања и писања, у библиотеци су организоване радионице за ученике првог разреда.

У периоду од 15 - 18. марта 2016. године ученици првог разреда наше школе и ученици петог разреда Одељења за ученике са потребом за додатну образовну подршку учествовали су у радионици под називом ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ЧИТАТИ КЊИГЕ. 

Библиотекарка Ратка Митровић је на занимљив начин водила ученике кроз свет књига. Лагано им је откривала зашто књиге постоје и зашто их је добро читати. Занимљивим питањима их је подстицала да причају о слободи, игри, дружењу, одрастању,...Малени ђаци су је слушали веома пажљиво и са одушевљењем учествовали у разговору. А онда су сви постали мали ствараоци. Свој свет из маште претворили су у своју прву сликовницу.

На крају, за свој труд, сви су добили веселе шешириће са којима су поносно парадирали школом. 

Народна библиотека је свим првачићима поклонила чланске карте и постала богатија за нове, мале чланове.

Библиотекарка Ратка Митровић је написала и кратку причу.

Златокоса

Из исте су школе. Дошао је са њима на радионицу, али није из њиховог одељења. Његова учионица је одмах до њихове.
… На крају – ликовни кутак. И задатак! Свако ће направити сликовницу.Идем од стола до стола, делим материјал за рад – испресавијане траке од квалитетног танког картона. Пружам траку и њему. Одбија. Прави покрет телом као да ће да устане и да напусти просторију. Препознајем ту врсту отпора! Страх од неуспеха! Боји се да није кадар за задатак. Охрабрујем га, спуштам траку. Стиже и учитељица. Са њом, још једно охрабрење. И топлина. Нас две се повлачимо.
Кришом их посматрам. До њега седи девојчица плаве косе. Видим, додаје му фломастер, прстом прелази по његовој картонској траци, прича му… На његовом картончићу рађа се сунце. На лицу, осмех. Златокоса му додаје други фломастер, опет му нешто прича… ниче и једна кућица и… 
Насмејан дотрчава до мене, да ми покаже! Отворено показујем одушевљење! Учитељица и ја размењујемо тајанствене осмехе! Златокоса и дечак размењују победничке!

„ИНКЛУЗИВНА УЧИОНИЦА“, ФОРУМ ТЕАТАР ПРЕДСТАВА

У оквиру пројекта „Мрежа пријатеља инклузивног образовања“, Ужички центар за права детета организовао је у нашој школи извођење представе „Инклузивна учионица“, 16. марта 2016. године. Представа је изведена као форум театар, драмски облик који пружа могућност интеракције са публиком. Ученици су имали прилику да се укључе у представу и да мењају њен ток, како би проблем био решен на најбољи могући начин. Циљ креатора представе и глумаца, средњошколца из Ужичког центра за права детета, био је да ученицима скрену пажњу на потребе и проблеме са којима се суочавају деца којима је потребна додатна подршка, да их подстакну да о овом проблему размишљају и сагледају своју улогу у његовом решавању, као и да се запитају које су њихове могућности, колика је њихова одговорност и шта они сами могу да учине на унапређењу положаја деце којима је додатна подршка неопходна.  Сама форма представе и могућност да се укључе у њу, мењајући њем ток у складу са својим виђењем постављеног проблема, био је посебан изазов за наше ученике. Такође, од великог је значаја и то што су сцену делили са децом која су мало старија од њих, скоро њихови вршњаци, па се вршњачка едукација, без генерацијских препрека, још једном показала као најбољи начин да  ученике подстакнемо на размишљање о потребама других и о начинима решавања њихових проблема.

                                                                                            Данијела Илић Мићовић

Успешно на такмичењима

ДРУГО МЕСТО У КОШАРЦИ

У оквиру Олимпијских спортских игара ученика основних школа Републике Србије, ученице наше школе освојиле су друго место на Општинском такмичењу у кошарци. Екипу су чиниле: Ања Кнежевић 4/3, Ана Јелић 5/1, Милица Ћосић 5/2, Валентина Остојић 5/2, Милица Јанковић 6/1, Ања Лугић 6/1, Ивана Јолић 6/3, Катарина Савчић 6/3, Анастасија Милошевић 7/1 и Софија Ђерић 7/1.

ДЕСЕТ ПЛАСМАНА НА ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Општинско такмичење из српског језика одржано је у нашој школи, у недељу, 20. марта 2016. године. Учествовало је 148 ученика из девет основних школа наше Општине.

Наши ученици постигли су одличне резултате. Прво место освојиле су: Мина Филиповић 5/2, Катарина Митрашиновић 7/1 и Мина Селаковић 8/1; друго место освојили су: Данка Петровић 5/4, Анђела Продановић 6/3, Петар Дамјановић 7/1, Милица Гускић 7/1, а треће:  Катарина Ранђеловић 5/1, Јована Радојчић 5/4 и Јелена Печеничић 8/1.

УСПЕШНО НА ТАКМИЧЕЊУ ИЗ ТЕХНИЧКОГ И ИНФОРМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА

На Општинском такмичењу из техничког и информатичког образовања, друго место освојили су: Сунчица Богићевић 5/3, Борис Петрић 6/3, Огњен Богићевић 7/1 и Марко Ристановић 8. разред, ИО Гостиница; Мина Миловић 6/1 освојила је треће место.

Честитамо ученицима и њиховим предметним наставницима на постигнутим резултатима!

Дан сећања на страдање Срба, 17. марта 2004. године

Дан сећања на страдање Срба, 17. марта 2004. године

Прошле године одлучено је да се 17. март обележава као Дан сећања на Србе настрадале 2004. године на Косову и Метохији. У Мартовском погрому, наши сународници су три дана били изложени насиљу албанских екстремиста, а последице ни до данас нису саниране. Најтрагичније је то што су поједина места од тада остала без Срба.

Прошло је дванаест година од ових немилих догађаја. Данас се широм Србије одржавају парастоси и молитвени помени жртвама. Погинуло је 28 људи, а неколико стотина  је рањено у сукобу албанских екстремиста, Срба и међународних снага безбедности; уништено је или оскрнављено 35 православних храмова, порушено преко 900 објеката. Најмање што ми можемо да учинимо је да  се сетимо настрадалих и надамо се да се ови немили догађаји неће никада  поновити. Ипак, жалост због настрадалих не сме бити упрљана мржњом и жељом за осветом. Мрзети је људски, али није хришћански. Православна вера нас учи да опраштамо непријатељима својим, њима пре него пријатељима. Појединци, екстремисти,  а не цео албански народ, треба да одговарају за злочине који су тада почињени. Не постоје добри и лоши народи, постоје само добри и лоши појединци, који имају име и презиме, а највише је оних између те две крајности.

Такође, данас је прилика да се запитамо шта нама значи Косово. Најчешће се може чути да је Косово срце Србије и света српска земља. Најежимо се кад чујемо неку лепу песму о Косову. А колико стварно знамо о Косову и Метохији? Имамо оправдање за незнање, јер данас је тешко посетити те крајеве. Није безбедно, али до 1999. године није било већих  сметњи. Ипак,  да ли познајете некога ко је ишао у ову јужну покрајину? Данас се Косово не брани оружјем. Брани се знањем. А има ли бољег места  за стицање знања од школе? Зато данас треба да научите:  

* на  Косову и Метохији налази се преко 2000 српских топонима (назива за места);

* подигнуто је преко 1300 цркава и манастира међу којима се четири налазе на списку Унескове светске културне баштине: Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка;

* поред наведеног, ту се налазе многобројне испоснице, спомен-капеле, гробља, тврђаве и дворци;

* друга штампарија на простору Србије је основана 1539. године у манастиру Грачаница;

* из овога произилази да су Косово и Метохија за Србе колевка културног, духовног и историјског идентитета;

* Космет је ушао у састав српске државе Стефана Немање у 12.веку;

* од 14. века, када су  почела турска освјања, почиње и исељавање Срба које траје до данас;

* ослобођено је од Турака у Балканским ратовима.

„Косово и Метохија припада свима. Видели смо да је немогуће да један народ потисне други народ, без обзира ко био у питању, и да није добро за један народ ако мисли да може сам живети, и да себично приграби све себи, да себи гради срећу на болу и тузи својих суграђана, својих комшија“, речи су епископа рашко-призренског Теодосија. Он указује на то да црква никад није престала да позива на заједнички живот, да после распећа увек долази Васкрсење и да као хришћани живимо у сталној нади коју крепи вера у Бога. Владика Теодосије, раније игуман Дечана, својим примером показује пут којим треба ићи. После НАТО бомбардовања 1999. године, са својим монасима обилази околна села и носи хуманитарну помоћ, не гледајући да ли је реч о српској, албанској или ромској кући. У манастир су примане избеглице без обзира на њихово етничко порекло и вероисповест. Зато су дечанског игумана и његову братију и Срби и Албанци запамтили као људе који су увек били спремни да помогну.

Да нада у суживот Срба и Албанаца на Косову постоји порука је филма „Енклава“. У филму се обрађује живот Срба на Косову у малим изолованим заједницама, енклавама, непосредно после мартовског погрома 2004.године. Погледајте како су два дечака, Србин и Албанац, Ненад и Башким, победили све предрасуде и учинили немогуће - постали другови.

Ana Веснић, професор историје