Ученици
Корисни линкови
Адреса
Архива
Стручно усавршавање : НАРОДНА ТРАДИЦИЈА У ПРАКСИ
" АКО ЈЕДАН НАРОД ЖЕЛИ БУДУЋНОСТ, ТРЕБА ДА ПАМТИ СВОЈУ ПРОШЛОСТ, ДА ЧУВА КОРЕНЕ И НЕГУЈЕ ТРАДИЦИЈУ."
Семинару су присуствовали учитељи и васпитачи наше школе.
Колегиница Миланка Павловић је приказала пуно примера добре праксе.
Део тема и активности:
О изборном наставном предмету НАРОДНА ТРАДИЦИЈА/ Елементарно проучавање народне традиције у предшколском узрасту
- Где и како можемо реализовати садржаје НАРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ
Начин обраде садржаја из народне традиције
Обичаји (Врбица, Бадњи дан, славе, прела..), представе„Васкршња прича“ и други примери тимског рада;
Садржаји о народним умотворинама са предшколцома и од 1. до 8. разреда
Драмска секција, хоризонтално и вертикално повезивање садржаја
Изучавајући народну традицију до боље сарадње са локалним окружењем
Од идеје до акције (израда предлога акције)
Пројекат Образовање за права детета
Аутори: Снежана Цветковић, Оливера Шуљагић, Ана Веснић, Мирјана Савић
„ОБРАЗОВАЊЕ ЗА ПРАВА ДЕТЕТА“ – ОБУКА ЗА УЧЕНИКЕ
Већ трећу годину заредом, у оквиру пројекта „Образовање за права детета“, у нашој школи реализује се обука за ученике шестог и седмог разреда.
Током дводневне обуке, која је започела уводном радионицом Упознавање, ученици су имали прилику да се упознају са појмом људских права и права детета, Конвенцијом о правима детета, партиципацијом, предрасудама и стереотипима, дискриминацијом, појмом и врстама насиља, злостављањем и занемаривањем, обавезама и одговорностима ученика у образовно-васпитном процесу. Такође, ученике смо упознали и са Индексом, проценом индикатора у којој ће и они учествовати.
Оно по чему се ова обука разликује од претходних јесте учешће ученика у њеној реализацији. Наиме, Ксенија Радојевић и Ангелина Гаговић, ученице VII1 које су прошле године едуковане о правима детета и током децембра 2015. боравиле у Швајцарској, припремиле су и одржале радионицу о дискриминацији. Вршњачко учење је још једном показало своје вредности – већу мотивацију за учење, добре односе међу вршњацима, повећање одговорности, развој социјалне компетенције, бољу сарадњу, спремност да помажу једни другима, емпатију, узајамно поштовање...
Обуку је похађало 28 ученика који су показали велико интересовање и завидно знање из наведених области, а реализовале су је Данијела Илић Мићовић и Марина Лазић, 26. и 27. марта 2016. године.
Више фотографија са обуке можете погледати на нашем сајту decijaprava.weebly.com.
Марина Лазић
Сарадња са Народном библиотеком Ужице
Поводом обележавања 160 година од почетка рада Народне библиотеке Ужице и 50 година од оснивања одељења за децу, а у циљу промовисањачитања и писања, у библиотеци су организоване радионице за ученике првог разреда.
У периоду од 15 - 18. марта 2016. године ученици првог разреда наше школе и ученици петог разреда Одељења за ученике са потребом за додатну образовну подршку учествовали су у радионици под називом ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ЧИТАТИ КЊИГЕ.
Библиотекарка Ратка Митровић је на занимљив начин водила ученике кроз свет књига. Лагано им је откривала зашто књиге постоје и зашто их је добро читати. Занимљивим питањима их је подстицала да причају о слободи, игри, дружењу, одрастању,...Малени ђаци су је слушали веома пажљиво и са одушевљењем учествовали у разговору. А онда су сви постали мали ствараоци. Свој свет из маште претворили су у своју прву сликовницу.
На крају, за свој труд, сви су добили веселе шешириће са којима су поносно парадирали школом.
Народна библиотека је свим првачићима поклонила чланске карте и постала богатија за нове, мале чланове.
Библиотекарка Ратка Митровић је написала и кратку причу.
Златокоса
Из исте су школе. Дошао је са њима на радионицу, али није из њиховог одељења. Његова учионица је одмах до њихове.
… На крају – ликовни кутак. И задатак! Свако ће направити сликовницу.Идем од стола до стола, делим материјал за рад – испресавијане траке од квалитетног танког картона. Пружам траку и њему. Одбија. Прави покрет телом као да ће да устане и да напусти просторију. Препознајем ту врсту отпора! Страх од неуспеха! Боји се да није кадар за задатак. Охрабрујем га, спуштам траку. Стиже и учитељица. Са њом, још једно охрабрење. И топлина. Нас две се повлачимо.
Кришом их посматрам. До њега седи девојчица плаве косе. Видим, додаје му фломастер, прстом прелази по његовој картонској траци, прича му… На његовом картончићу рађа се сунце. На лицу, осмех. Златокоса му додаје други фломастер, опет му нешто прича… ниче и једна кућица и…
Насмејан дотрчава до мене, да ми покаже! Отворено показујем одушевљење! Учитељица и ја размењујемо тајанствене осмехе! Златокоса и дечак размењују победничке!
